U džepu krio papir koji mu spasava život, a izabrao smrt za otadžbinu: Goran je bio naš atletski šampion, a ubiše ga kukavički dok je branio Kosovo!
Dodajte Kurir u vaš Google izborSrbija je kroz istoriju imala mnogo šampiona, ali priča o Goranu Raičevićunije samo priča o medaljama, peharima i atletskim stazama. To je priča o čoveku koji je izabrao otadžbinu pre sopstvenog života, ostavivši iza sebe večni trag junaštva koji i danas tera suze na oči.
Ispred zapadne tribine stadiona Partizan u Beogradu, ponosno stoji spomenik. Prolaznici, navijači i turisti često zastanu ispred biste čoveka u trkačkom koraku. To je Goran. Heroj koji je spojio nespojivo - trčao je i za Crvenu zvezdu i za Partizan, a poginuo kao vojnik Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji.
Mogao je da se vrati kući, ali čast mu nije dozvoljavala
Kada je u proleće 1999. godine počela NATO agresija na našu zemlju, Goran Raičević se u rodnom Brusuprvog dana odazvao na vojni poziv. Kao vrhunskom sportisti i reprezentativcu, država mu je ubrzo poslala zvaničnu potvrdu o demobilizaciji. Dakle, imao je zakonsko pravo da skine uniformu, vrati se treninzima i skloni na bezbedno.
Goran je tu potvrdu stavio u džep uniformi. Nikome je nije pokazao. Nije želeo da ostavi svoje drugove iz jedinice, niti da pobegne dok drugi krvare. Sa tom potvrdom u džepu, blizu srca, otišao je u večnost.
Poginuo je na Đurdevdan, 6. maja 1999. godine u Medveđi, od snajperskog hica albanskih terorista. Imao je samo 36 godina.
Od seoskih staza do vanserijskog šampiona
Goran je rođen 26. juna 1963. godine u selu Strojinci kod Brusa. Atletikom je počeo da se bavi još kao osnovac, kada je prvi put istrčao čuveni kros "Politike". Iako je završio Poljoprivredni fakultet, njegova sudbina bila je atletska staza.
Karijeru je gradio u Crvenoj zvezdi, Partizanu, Sokolu iz Vrbasa i svom Brusu. Bio je nepobediv. Čak pet puta je trijumfovao na Belom krosu, a šest puta na krosu "Politike".
Od 1980. do 1984. godine na uličnim trkama u Jugoslaviji niko mu nije mogao ništa - bio je prosto neuhvatljiv, a titule šampiona Balkana samo su potvrđivale njegovu vanserijsku klasu. Često je, uprkos slavi, trenirao upravo na zemljanim putevima svog rodnog sela.
I deca uspešna u sportu
Goran je sahranjen u svojim Strojincima, tamo gde je i napravio prve trkačke korake.
Iza njega je ostala supruga Jelena i njihovo najveće blago - blizanci Katarina i Nikola.
Goranovi geni i ljubav prema sportu nastavili su da žive kroz njegovu decu. Ćerka Katarina je uspešna u odbojci, dok je sin Nikola krenuo očevim stopama i izabrao kraljicu sportova - atletiku.
U njegovom rodnom Brusu se svake godine održava atletski memorijal koji okuplja mlade nade, čuvajući sećanje na čoveka koji je u džepu imao kartu za izlaz, ali je izabrao besmrtnost u odbrani svoje zemlje.